Oktobar 2014.
Predsednik vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić često ponavlja da mu je najvažniji zadatak da ojača privredu i zaposli građane. Kako Vučić misli da sa pozicije premijera može da obavi taj zadatak, kada država nije dominantni subjekt (vlasnik) na tržištu (kao što je bila u socijalizmu), a privreda i zaposlenost prvenstveno zavise od privatnog kapitala? Odgovor je jednostavan - državna vlast utiče na privredu stvaranjem određenog poslovnog ambijenta. Država razrezuje poreze, propisima uređuje radno-pravne odnose, određuje cene usluga javnih preduzeća, propisuje uslove uvoza i izvoza, (ne)daje subvencije, garantuje pravnu sigurnost, kažnjava prestupnike... i na mnoge druge načine šalje poruku privatnom kapitalu kakav je u njoj poslovni ambijent, da li u njoj vredi počinjati i širiti posao.
Slično je i u oblasti medija.
Država više nije kao nekad dominantni subjekt (vlasnik) na tržištu medija. Ali, kao i u oblasti privrede, ima na raspolaganju izuzetno širok spektar instrumenata kojima utiče na ambijent u kojem mediji rade. Zato je vrlo licemerno kada predsednik vlade tvrdi da je nadležan da, na primer, utiče na investiciju Mercedesa ili Etihada u Srbiji, a da je nenadležan da utiče na uređivačku politiku srpskih medija. Kako je vlast Aleksandra Vučića uticala na ambijent u kojem danas rade mediji, iako se radi o sferi u kojoj formalno glavnu reč ima privatni kapital, a ne država?
Slučaj "Škoro"
Na dan izbora Vučićeve vlade, u jutarnjem programu RTS-a, gostovao je Srđan Škoro, tadašnji urednik deska Večernjih novosti. U razgovoru od svega nekoliko minuta, Škoro je izrazio sumnju da će nova vlada uspeti da reši ogromne probleme u kojima se Srbija nalazi. Dokaz da nije rekao ništa epohalno je to što se sadržaja te izjave više niko i ne seća. Pa ipak, zbog tog gostovanja iz Srpske napredne stranke izdato je saopštenje u kojem je RTS optužen da je "poligon za prljave napade na Vučića". Srđan Škoro je ekspresno smenjen s mesta urednika u Večernjim novostima.
Gostovanje Škora na RTS-u može se videti na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=wYyeA8d1HJY
Saopštenje SNS-a tim povodom može se videti na adresi:
http://www.sns.org.rs/novosti/saopstenja/rts-poligon-za-prljave-napade-na-vucica
Slučaj "Facebook"
U vreme majskih poplava, policija je hapsila, a zatim i podnela krivične prijave protiv građana koji su na društvenoj mreži Facebook navodno širili paniku pišući lična saznanja o broju nastradalih i razmeri katastrofe u Obrenovcu.
Istraživanje o sudbini ovih ljudi može se pročitati na adresi:
http://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/ispovesti-uhapsenih-zbog-komentara-na-fejsbuku
Slučaj "Studio B"
Kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Beogradu, a zatim i upravljanje televizijom Studio B, iz programske sheme izbačene su autorske emisije "U centru" i "Sarapin problem".
Kako su tri navedena slučaja uticala na ambijent u kojem rade mediji?
Da li će se bilo ko odvažiti da kao gost neke televizije kaže šta zaista misli o aktuelnoj vlasti i stanju u državi, ako ima na umu kako je prošao Srđan Škoro, a znajući da može proči i gore i, na primer, ostati bez posla? Da li će RTS, ali i druge televizije, nakon iskustva u slučaju "Škoro", uopšte zvati bilo kojeg sagovornika nakon čijeg gostovanja će se na njih obrušiti vladajuća stranka?
Da li će se građani (pa i javne ličnosti), svesni činjenice da ih čak i pisanje komentara na društvenim mrežama može koštati hapšenja, krivične prijave i suđenja, odvažiti da javno, slobodno iskazuju svoje mišljenje o bilo kojoj društvenoj pojavi ili će se češće odlučiti da svoj stav zadrže za sebe?
Da li će se drugi novinari, autori emisija i urednici ponašati slobodno u izboru tema i gostiju kada znaju kakvu sudbinu su doživele kolege sa Studija B, samo zato što njihove autorske emisije nisu bile po volji aktuelne vlasti?
Navedeni slučajevi sasvim dovoljno pokazuju kako vlast Aleksandra Vučića itekako ima "zasluge" za sadašnje stanje u medijima, iako su mediji većinski "u privatnim rukama".
Kada bi se analiziralo i kako vlast u Srbiji koristi najsnažniji instrument uticaja na medije, a to je novac državnih oglašivača, mogla bi se uspostaviti i direktna uzročna veza između želje Aleksandra Vučića i današnjih medijskih (ne)sloboda.
Sve ovo Aleksandar Vučić dobro zna. Dobar je poznavalac resora medija. Dugo je bio u opoziciji, a i tada u Srbiji nisu cvetale medijske slobode pa je imao priliku da shvati kako sloboda govora pre svega podrazumeva slobodu da se taj govor čuje. Takođe, kao pravnik koji je čitao Maksa Vebera i citirao Frenklina Delanora Ruzvelta, Vućić sigurno zna da u današnje vreme ne može biti značajnijeg društvenog prosperiteta (pa ni ekonomskog) bez poštovanja slobode govora i medija. Zato se pitam, kad god vidim da negira ugrožavanje slobode medija i svoju ulogu u tome: Vučiću, zašto to radiš?