ili šta zanemaruju oni koji su zaboravili kako je biti opozicija
April 2011.
Nenad Čanak je svojim sledbenicima, vojvođanskim autonomašima i socijaldemokratama, tokom septembra 2000. godine govorio da će celu predizbornu noć sedeti na svojoj ruci kako bi potpuno utrnula i onda takva, bez njegove volje, ujutro glasala za srpskog nacionalistu Vojislava Koštunicu, jer je to jedini način da se promeni tadašnja vlast. Za sve ostalo, pobrinućemo se kasnije, jer će to biti daleko lakše s Koštunicom nego s Miloševićem, govorio je Čanak. I bi tako.
Dešavanja na političkoj sceni Srbije tokom poslednjih pola godine, a pogotovo poslednji miting Srpske napredne stranke, jasno pokazuju da današnja opozicija nema ni znanja ni veštine ni snage da parira Tadićevom režimu. Članovi vladajućih stranaka, mahom ljudi koji su tokom poslednjih jedanaest godina zaboravili kako izgleda biti u opoziciji, likuju zbog toga i na taj način ponavljaju grešku Miloševićevog režima. Tadašnji predstavnici vladajuće crveno-crne koalicije su uživali u komentarisanju bezidejnih mitinga i slaboposećenih protestnih šetnji Saveza za promene. Bili su u ekstazi zbog sukoba između Đinđića i Draškovića (setimo se samo sveopozicionog mitinga na Preobraženje, kada je Vuk Drašković došao nenajavljen pa su mu za vreme govora neki skandirali, a neki žviždali, dok su iza bine sevale pesnice između njegovog i obezbeđenja mitinga). Režimlije su i tada, kao i sada, isticale da opozicija nema nikakav program (osim što hoće sve da rasproda Zapadu) i koristile svoj uticaj u medijima da kompromituju oponente. Opozicija je i 2000. godine, uz svu međunarodnu pomoć, objektivno bila slaba i to je pokazivala na svakom koraku. Režim joj je radio šta je hteo. A onda su došli izbori i građani zaista nisu glasali za kilavu opoziciju. Glasali su da vlast ode.
Oni koji su danas na vlasti ne treba da se raduju što je opozicija slaba, razjedinjena, bezidejna. Ne treba ni da se pribojavaju Nikolićevog štajka žeđu, naprednjačkih mitinga, narodnjačkih peticija.
Treba da ih je strah od utrnulih glasačkih ruku.