Mart 2015.
"Vlada u senci" je politička pojava primerena parlamentarnim demokratijama u kojima je došlo do dugoročnog profilisanja dve dominantne stranke koje se povremeno smenjuju na vlasti (kao, na primer, u Velikoj Britaniji). Ona stranka koja s vlasti siđe, formira "vladu u senci" kao alternativu aktuelnoj državnoj vladi i tako pošalje poruku biračima: "da smo mi dobili većinsku podršku na izborima, ovi ljudi bi bili u vladi, ako mislite da je to bolje od državne vlade koju je formirala konkurentska stranka, na sledećim izborima glasajte za nas".
Politička scena u Srbiji nikada nije bila ni blizu dvopartijske, a danas je pogotovo daleko od toga, uprkos činjenici da su od 1990. godine na ovamo gotovo po pravilu usvajana zakonska rešenja koja favorizuju velike i centralizovane političke organizacije.
Posledično, vlade su bile uglavnom koalicione, njihov personalni sastav dogovaran je nakon izbora, netransparentno, raznim kompromisima, često vrlo neprincipijelnim u pogledu ideologije, programa i predizbornih obećanja. Cinici bi rekli da je viđeno čak i ustupanje resora u zamenu za jednu žirafu i jednu oslobađajuću presudu.
Demokratska stranka je jednom, pre parlamentarnih izbora 2007. godine objavila ko joj je kandidat za predsednika vlade (Božidar Đelić), ali je nakon izbora, iako je postala vodeća stranka vladajuće koalicije, to mesto prepustila Vojislavu Koštunici.
Bio je jedan pokušaj formiranja "vlade u senci", od strane Demokratske stranke Srbije 2002. godine, a premijer u senci bio je Dragan Maršićanin. Sećate li se članova te vlade ili bar jednog njenog postupka, aktivnosti, rezultata?
Ipak, pretpostavimo da Bojan Pajtić želi, uprkos karakteristikama naše političke scene i dosadašnjoj praksi koje obesmišljavaju "vladu u senci", da napravi presedan koji će zaživeti u budućnosti, a stranci čiji je predsednik doneti neku korist. Čak i u tom slučaju, opravdano je Pajtiću postaviti nekoliko pitanja.
Prvo, šta to novo, više i bolje može da uradi "ministar u senci", od opozicionog stranačkog funkcionera, pogotovo ako je još i narodni poslanik ili gradonačelnik?
Drugo, kako tumačiti da se najviši funkcioneri stranke, tri neposredno izabrana potpredsednika, ne nalaze na spisku "ministara u senci"?
Treće, kako tumačiti to da resorne odbore u stranci ne vode osobe koje su dobile poverenje da vode resore "vlade u senci"?
Četvrto, da li tajnovitost u pogledu izbora članova "vlade u senci" (čak i za članove glavnog odbora stranke) znači nastavak prakse po kojoj lider, u netransparentnom postupku, bira ministre po ličnom nahođenju, i u čemu je tu onda razlika u odnosu na vladajuću stranku i aktuelnu državnu vladu, ali i onu koju je poslednji put formirala Demokratska stranka?
Peto, ako pokrajinski premijer može istovremeno da bude "premijer Srbije u senci", zašto među "ministrima u senci" nema ni jednog drugog člana pokrajinske vlade? Da li članovi pokrajinske vlade (bar oni iz DS) nisu dovoljno dobri da budu u vladi Srbije (makar i u senci) ili pak promovisani "ministri Srbije u senci" nisu dovoljno dobri da ih Pajtić odmah angažuje u pokrajinskoj vladi koju vodi?
Šesto, kada sledeći put dođe Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju (trenutno Dejvid Mekalister) pa nakon susreta sa predstavnicima vlasti započne sastanke sa opozicijom, da li će mu sagovornik iz Demokratske stranke biti šef poslaničke grupe u skupštini Srbije, što je neka ustaljena praksa, ili će mu se nuditi/nametati razgovor sa vaninstitucionalnim "ministrom" za evropske integracije ili spoljne poslove? Ovo pitanje se odnosi i na sve druge kontakte koji će biti inicirani od strane partnera iz inostranstva.
Sedmo, kakav će odnos imati "vlada u senci" prema drugim "vladama u senci", ako ih budu formirale još neke opozicione stranke?
I osmo, koliko je članova Demokratske stranke odbilo učešće u projektu "vlada u senci", a potrčalo bi da prihvati ponudu za mesto u pravoj vladi?